Kako smanjiti upotrebu štetnih hemikalija u poslovanju kompanija?

Međunarodni seminar “Encourage and Support Enterprises to Minimise the Use of Harmful Substances” održan nedavno u Rigi (Letonija), objedinio je ciljeve tri velika evropska projekta koja se bave smanjenjem izloženosti štetnim hemikalijama.

Na ovom seminaru gde su učestvovali predstavnici više od 17 evropskih zemlja uključujući i ALHem iz Srbije, diskutovalo se o mehanizmima koji efikasno mogu pomoći poslovanju kompanija kako bi smanjile upotrebu štetnih hemikalija u svojim svakodnevnim aktivnostima. Seminaru su prisustvovali predstavnici iz različitih oblasti – predstavnici kompanija, medjunarodni i nacionalni nadležni organi, naučnici, konsultanti, itd. – koji su procenjivali rizike i mogućnosti različitih promena kako u zakonodavstvu, tako i u principima upravljanja kompanijama i marketinškim mogućnostima, a sve u cilju  smanjenja upotrebe štetnih hemikalija.

Objedinjene poruke i zaključci sa ovog značajnog seminara su ovih dana objavljene u izveštaju ENHANCE SUBSTITUTION AND SUPPORT BETTER CHEMICALS RISK MANAGEMENT REFLECTION OF THE DISCUSSIONS AT THE INTERNATIONAL SEMINAR: “ENCOURAGE AND SUPPORT ENTERPRISES TO MINIMISE THE USE OF HAZARDOUS SUBSTANCES” ON OCTOBER 23-24, 2018 IN RIGA, LATVIA koji analizira moguće načine i pravce za smanjenje izloženosti štetnim hemikalijama u tri pravca:

• Uticaj propisa na zamenu štetnih hemikalija bezbednijim alternativama i smanjenje izloženosti
• Mogućnosti/načini tržišta da podrže supstituciju
• Načini da menadžment (upravljanje) kompanija podrži zamenu štetnih hemikalija u proizvodnom procesu

Iako se sva tri pravca mogu posmatrati i nezavisno, veoma je važno da se nađe sinergija medju njima kako bi se na taj način povećala efikasnost supstitucije štetnih hemikalija na svim nivoima upravljanja. Na primer:

• Svi delovi relevantnih propisa (koji se ne odnose direktno na oblast hemikalija) treba da uzmu u obzir Listu kandidata za supstance koje izazivaju zabrinutost i definišu visoke standarde i obaveze za ove supstance u pogledu njihovog korišćenja i emisija. Sa druge strane, supstance koje su u drugim propisima identifikovane kao one koje izazivaju zabrinutost (na primer Lista prioritetnih supstanci u Okvirnoj direktivi o vodama) treba uključiti u Listu kandidata supstanci u okviru upravljanja hemikalijama;
• Upravljanje hemikalijama treba biti integrisano u sistem upravljanja kvalitetom životne sredine uspostavljanjem mehanizama za usaglašavanje dokumenata (npr. izveštavanje o emisijama) ili za jačanje inspekcijskog nadzora;
• Zamena karcinogenih, mutagenih i/ili hemikalija toksičnih po reprodukciju na radnom mestu u svakoj kompaniji odnosno instituciji kroz postupak javnih nabavki;
• Uvođenje zakonske obaveze da se na deklaracijama navedu sve štetne supstance sadržane u materijalima i proizvodima u celom lancu snabdevanja, kao i razvoj drugih alatki koje bi značajno doprinele povećanju potencijala da se izvrši supstitucija;
• Podizanje svesti o rizicima od hemikalija utiče na „socijalnu i ekonomsku klimu” i stoga i stepenu do kog će se štetne hemikalije koristiti ili biti zamenjene bezbednijim alternativama.

Kompetentnost kompanija se ogleda i u spremnosti njihovih zaposlenih da uspostavljaju nove sisteme za bezbedno upravljanje hemikalijama. Stoga, edukacija i treninzi u oblastima poput “zelene hemije”, upravljanja rizikom od hemikalija, dizajnu proizvoda potrebni su na svim nivoima u lancu snabdevanja, kao i za sve pozicije u kompaniji (naručioci, tehnička lica, dizajneri proizvoda, lica za zdravlje i bezbednost na radu, i sl.), ali i edukacija nadležnih organa i civilnog društva koji su u obavezi da kreiraju zahteve za bezbednije proizvode. Ne samo univerziteti, već i javna administracija treba da revidira svoje programe za edukaciju (kurikulume) u skladu sa ovim zahtevima.